Zašto Lukasov repertoar okuplja više generacija

Za novogodišnjim stolom retko sedi jedna generacija. Najčešće su tu ljudi u tridesetim i njihovi roditelji, ponekad i deca. Program koji odgovara samo jednima znači da se druga polovina stola isključi, a to je najčešći razlog zbog kog veče ne ispuni očekivanje iako je sve ostalo bilo u redu.

Repertoar koji je rastao sa publikom

Karijera duga tri decenije stvara nešto što nova popularnost ne može: slojeve. Pesme iz devedesetih znaju oni koji su tada izlazili, one iz dvehiljaditih oni koji su tada odrastali, a novije one koji danas prvi put idu na doček. Kada se sve to nađe u jednom setu, svaki deo stola dobije svoj trenutak.

Zašto to nije isto što i mešoviti program

Sala može da angažuje više izvođača različitih generacija i time pokrije isti raspon. Razlika je što se tada publika deli na blokove i čeka svoj deo, dok se uz jedan repertoar koji sam po sebi pokriva raspon niko ne isključuje. Za sto od dvanaest ljudi to je praktična razlika.

Uloga refrena

Ono što spaja generacije nije melodija nego tekst koji se zna napamet. Refren koji se pevao dvadeset godina prelazi sa roditelja na decu bez ikakvog posredovanja, jer se čuo u kolima, na slavljima i u kafani. Zbog toga se na dočecima pevaju i pesme starije od dela publike koja ih peva.

Emocija kao zajednički jezik

Domaća scena ima osobinu da se tužne pesme pevaju na slavljima. To deluje protivrečno dok se ne primeti da zajedničko pevanje pretvara ličnu emociju u kolektivnu. Generacije koje inače slušaju različitu muziku u tom trenutku pevaju isto, i to je ono zbog čega se novogodišnji program gradi oko takvog repertoara.

Šta traži mlađi deo stola

Tempo i deo noći u kom se igra. Za njih je važno da posle ponoći postoji podijum i da program ne ostane u baladama. Sale koje to nemaju gube mlađe goste posle dva, bez obzira na to ko nastupa.

Šta traži stariji deo stola

Da se čuje i da se može razgovarati bar u prvom delu večeri. Njima najviše smeta kada je zvuk od početka na punoj jačini, jer tada nema onog dela noći u kom se sedi i priča. Prostor u kom se program pojačava postepeno odgovara im znatno više.

Kako se bira sala za takav sto

Traži se srednja zona, dalje od zvučnika, i prostor u kom se bina vidi bez ustajanja. Tako mlađi imaju podijum na nekoliko koraka, a stariji mogu da ostanu za stolom i da prate program. To se pri rezervaciji izričito traži, jer se iz oznake zone ne vidi.

Zašto se takva društva vraćaju

Zato što je doček za njih porodično okupljanje sa muzikom, a ne izlazak. Kada se jednom nađe kombinacija programa i sale u kojoj su svi zadovoljni, ona se ponavlja godinama, i to je razlog zbog kog se novogodišnji programi grade oko imena sa dugim repertoarom.

Šta proveriti pre rezervacije

Kada program ne uspe da spoji sto

Najčešći scenario nije loš izvođač nego pogrešan raspored večeri: brzi deo krene prerano, pa stariji gosti odu pre ponoći, ili se balade otegnu posle dva, pa mlađi izađu u klub. U oba slučaja sto se prepolovi, i to se posle pripisuje muzici iako je stvar u satnici. Sale koje često rade mešovitu publiku to znaju i program grade tako da svaki sat ima nešto za obe strane stola. Pri rezervaciji se to može proveriti jednim pitanjem o tome kako teče veče po satima.

Deca za novogodisnjim stolom

Kada u društvu ima dece, raspon se širi još jednom i tada je prvi deo večeri jedini koji im odgovara, jer je zvuk podnošljiv i ima mesta za kretanje. Realan plan je doći ranije i računati na odlazak oko ponoći, umesto da se veče skraćuje improvizovano. Deo objekata te noći ne prima decu uopšte, pa se i to pita unapred, jer se u oglasima gotovo nikada ne navodi. Porodična društva koja to reše pri rezervaciji izbegnu jedini deo večeri koji se posle ne može popraviti.

Da li se posle ponoći svira brži deo, da li postoji prostor za igru i kakav je zvuk u zoni koja se uzima. Tri pitanja koja se dobiju u jednom pozivu. Aktuelni program i cene po zonama stoje na početnoj strani ovog sajta, a rezervacije idu na 062/111-22-33, pozivom, SMS-om, Viberom ili WhatsApp-om.