Imaš osećaj da si negde između, i to je u redu
Nije svaka Nova godina ispraćaj prošlosti. Ponekad nije ni doček budućnosti. Ponekad je samo jedan dugi trenutak u kojem sediš i pitaš se – gde sam ja zapravo?
Možda se ne osvrćeš na prethodnu godinu jer te boli. Možda je ne želiš više pominjati. Možda ne praviš ni planove jer ti ni sadašnjost nije jasna. Sve je mutno, zamagljeno, tiho. Kao kada voziš po magli i znaš da put postoji, ali ga ne vidiš.
I to je u redu. To što ne znaš, ne znači da ne postoji. To što stojiš, ne znači da si izgubio. Možda prvi put u životu ne želiš da potrčiš za nekim ciljem, jer si umoran od trčanja. I možda, baš sada, u toj tišini, počinješ da čuješ nešto novo – svoj unutrašnji glas, oslobođen od očekivanja.
Nikada nisi morao da znaš sve odgovore
Ljudi kažu da Nova godina treba da bude sveža stranica, nova šansa, čist početak. Ali šta ako ne znaš šta da napišeš? Šta ako držiš tu praznu stranicu pred sobom i pitaš se – a ko sam ja sada, posle svega?
Možda si prošao kroz godine kada si davao više nego što si imao. Kada si slušao sve osim sebe. Kada si bio prisutan za druge, a nepostojeći za sebe. I sada, kada se svet okreće i broji sekunde do ponoći, ti samo želiš da ostaneš u mestu. Da ne trčiš. Da ne praviš spisak ciljeva. Da ne glumiš uzbuđenje.
Jer možda ti prvi put ne treba ništa veliko. Možda ti ne treba ni promena. Možda ti treba samo da priznaš sebi: „Ne znam. I to je u redu.“ Da otpustiš potrebu da znaš šta sledi. I da dozvoliš da život, makar jednom, ide bez tvoje kontrole.
Tvoja tišina je zaslužena, nije bekstvo
Koliko si godina ćutao ono što je trebalo da se izgovori? Koliko si puta rekao „u redu sam“, iako nisi bio? Koliko si puta stajao nasmejan, a iznutra se gasio?
Zato ti je sada potrebna ova tišina. Ova noć bez pompe. Ova Nova godina bez euforije. Potrebno ti je da dišeš bez buke. Da budeš bez obaveze da se promeniš. Da posmatraš svoje misli bez potrebe da ih menjaš.
Tvoja tišina nije bekstvo. Ona je oporavak. Ona je tiha šuma u kojoj konačno čuješ kako rasteš. Možda ne znaš kako, ali osećaš da nešto u tebi više nije isto. I ne moraš to imenovati. Dovoljno je da ga pustiš da bude.
Zaključak: Ako ne znaš kuda ideš – možda si prvi put iskren
U svetu koji traži jasan pravac, jasnu svrhu, jasan identitet, možda tvoja najveća hrabrost leži u tome što priznaješ – nemam sve odgovore. Možda nisi onaj koji zna. Možda si onaj koji traga. I možda si se upravo zato susreo sa sobom.
Ova Nova godina nije dokaz da si uspeo. Nije obeležje tvoje snage. Nije dokaz tvojih rezultata. Ova Nova godina može da bude samo jedno: priznanje da si još tu. Da dišeš. Da, iako nesiguran, i dalje ideš.
I ako večeras ne dočekaš ništa osim sebe – to je dovoljno. Jer to nisi radio godinama. A možda je baš to što si večeras sam sa sobom – prvi korak ka svemu što dolazi.